Zdrav zub se sastoji od krunice i korena, odnosno gleđi koja prekriva krunu, cementa koji obavija koren i dentina koji čini najveću zapreminu zuba. U sredini, ispod dentina se nalazi pulpa, u narodu poznata kao živac i ona čini srž zuba.
Kada se kaže da je zub pokvaren, misi se da je zahvaćen karijesom.
Karijes predstavlja oboljenje tvrdih zubnih tkiva odnosno gleđi i dentina, a nekad i cementa. U svom nastajanju prolazi kroz nekoliko faza što na kraju svakako završava defektom tj. destrukcijom zubne supstance.
Mnogima je prva asocijacija za pokvaren zub, bol koji se javlja, međutim, u početnim fazama nastanka karijesa bol može da izostane, stoga je vrlo bitno ići na redovne pregleda kako bi se karijes otkrio na vreme.
Kako da znam da imam pokvaren zub ako me zub ne boli?
Da bi se zub pokvario moraju da postoje četiri preduslova: potreban nam je zub, dentalni plak, neki supstrat – šećeri i vreme. Ako izbacimo bilo šta iz ovog lanca, zub se neće pokvariti. U realnosti to nije tako lako, ili pak jeste?
Dentalni plak predstavlja glavnog krivca za nastanak karijesa. Nalazi se na tvrdim zubnim tkivima u obliku prozirnih naslaga koje naseljavaju bakterije i ostaci hrane. Te bakterije metabolišu supstrat, odnosno šećere, ponajviše saharozu i svojim metabolizmom stvaraju kisele produkte koji demineralizuju gleđ i tako dovode do nastanka karijesa.
Besprekornim održavanjem oralne higjene, pravilnom upotrebom četkice, konca i interdentalne četkice eliminiše se dentani plak. Uz malu korekciju ishrane eliminiše se supstrat, a redovnim pranjem zuba eliminiše se vreme koje je potrebno da se zub pokvari. Kada su te tri stvari eliminisane i na to se doda redovan stomatološki pregled, zdravi zubi su zagarantovani.
Kada pokvaren zub počinje da boli?
Čovek poseduje pet čula, a zub samo jedno: “čulo bola”. Pošto zubnu pulpu čine krvni sudovi i nervna vlakna, ona ima višestruku ulogu. Svojom gradivnom ulogom ona stvara dentin, to zajedno sa belim krvnim zrncima čini i odbrambenu ulogu te štiti zub od potencijalnih pretnji. Preko krvnih sudova ishranjuje zub a preko nervnih vlakana reaguje na nadražaje i to isključivo bolom.
Za stomatologa su posebno interesantne osobine tog bola: kada nastaje bol, koliko traje, da li jako boli, da li je tup ili oštar bol, da li boli na hladno, slatko ili zagriz. Sve to su važne informacije koje terapeutu mogu biti od koristi da utvrdi pravi terapijski postupak za otklanjanje bola.
Da li svaki pokvaren zub mora da se leči?
Kada nastane karijes na zubu, tj. kada se zub pokvari, taj kvar ima stalnu tendenciju ka širenju te zahvata sve više i više zubne supstance. Ako se otkrije na vreme, jednostavnom popravkom zuba i postavljanjem plombe, problemi se rešavaju.
U slušaju da zub stoji pokvaren duže vremena, taj kvar napreduje ka pulpi zuba i može da izazove njeno zapaljenje i niz drugih patologija koje često rezultiraju jakim bolom. U tom slučaju terapijski postupak postaje složeniji, te takav zub mora da se leči, tj da se na njemu rade endodontski zahvati, ili u narodu popularno zvano “vađenje živca”.
Koliko traje lečenje zuba?
Napredovanjem patoloških procesa do pulpe može da nastane niz raznih patologija, od zapaljenja pulpe, nekroze, pa i infekcija koje mogu da naprave probleme i na udaljenim organima. Baš iz tog razloga je potrebno shvatiti dentalne bolesti ozbiljno i odgovorno pristupiti lečenju.
U zavisnosti od dijagnoza zavisi i dužina lečenja. Neki slučajevi mogu biti gotovi u jednoj poseti, dok neki iziskuju više dolazaka
Šta se dešava sa zubima kojima lek ne pomaže?
Ukoliko zakažu sve konzervativne metode lečenja zuba, na snagu stupaju hirurške mere. Najpopuarnija je takozvana apikotomija, što podrazumeva uklanjanje inficiranog vrha korena hirurškim putem.
Na kraju dolazi i vađenje zuba i sledstvena protetska nadoknada izgubljenog zuba.
Od zdravog do pokvarenog zuba-kako sprečiti ovaj tok?
Nemaju svi ljudi istu sklonost ka nastanku karijesa, kao što smo rekli potrebna su četiri činioca da do toga dođe. Nicanjem prvog zuba mora da počne svakodnevno pranje zuba. Naša preporuka je da se zubi peru dva puta dnevno, ujutro i uveče s naglaskom da se nakon pranja ništa ne jede i ne pije osim vode eventualno. Ako se na to doda kontrola kod vašeg stomatologa svakih šest meseci, prevencija oboljenja zuba će biti na vrhuncu, a terapijski momenat minimalan.